Teško je uočiti da se iza perfekcionizma ili drugih spolja naizgled "savršenih" ponašanja ustvari nalaze strahovi, naročito strah od neuspeha?

Da li više volite da budete pogrešivi ili savršeni?

Da li smo vredni samo kada smo uspešni? Društvo uči da tako izgleda, ali da li je zaista tako?