Psihoterapija za odrasle
Anksiozni poremećaji
Anksiozne poremećaje čini grupa poremećaja u čijoj osnovi je patološki strah. Emocija straha nam pomaže u situacijama u kojima postoji realna opasnost pripremajući nas za reakciju borbe ili bega. Anksiznost je neprijatno emocionalno stanje koje je praćeno subjektvnim doživljajem straha koji je usmeren ka sadašnjosti i budućnosti, pri čemu realna opasnost ne postoji ili nije u srazmeri sa intezitetom emocionalnog doživljaja, sve je praćeno telesnim manifestacijama kao što su ubrzano lupanje srca, znojenje, drhtavica, hladnoća, ubrzano disanja itd. i disfunkcionalnim ponašanjem kao što je izbegavanje situacija povezanih sa tim doživljajem.
Anksioznost za razliku od straha blokira i sprečava ostvarivanje ciljeva u različitim životnim aspektima. U ovu grupu poremećaja spadaju: generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, agorafobija, specifične fobije, socijalna fobija.
Depresija
Depresija je poremećaj za koji je karakteristično sniženo raspoloženje ili neprekidna tuga, stalan umor i nedostatak energije, gubitak motivacije za obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti, gubitak interesovanja, životnih zadovoljstava i radosti. Depresivna osoba ima teškoće sa koncentracijom, poremećaj apetita, poremećaj spavanja, gubitak seksualnog nagona.
Način razmišljanja karakteriše: negativna slika o sebi (“Ne vredim, neadekvatna, nesposobna sam osoba.”), negativna slika o svetu (“Svet po sebi je užasan i ne mogu ostvariti svoje želje i ciljeve”) i negativna slika o budućnosti (“Nikad mi neće biti bolje, nema nade za mene”). Uzroci nastanka depresije su vrlo složeni i obuhvataju isprepletani uticaj bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Postoje različiti oblici depresivnog poremećaja, ali ono što je za sve karakteristično je da u značajnoj meri ometaju život osobe.
Stres
Stres predstavlja mobilizaciju svih resursa u organizmu da bi se povisile sposobnosti za izlazak na kraj sa opasnošću ili predstojećim naporom. Svrha stresa je odbrana, povišavanje efikasnosti, izvršavanje zadatka. Faktori koji izazivaju stres (stresori) su brojni i raznovrsni, od draži kao što su toplota, hladnoća, povrede, bolesti, prirodne nepogode, do složenih psiholoških činilaca kao što su poremećeni međuljudski odnosi.
Izloženost hroničnom stresu ima negativne efekte na organizam. Burnout je posledica hroničnog iscrpljivanja na poslu ili kod kuće. Neki ljudi su otporniji na stres od drugih. Psihološka otpornost na stres je povezana sa faktorima ličnosti kao što su sigurnost, vlastita kompetentnost, dobre socijalne relacije. Sposobnost za smanjivanje štetnih posledica stresa se može povećati povišavanjem svesnosti i promenom načina razmišljanja i upražnjavanjem zdravih životnih navika (fizička aktivnost, zdrav san, relaksacija, meditacija).
Problemi u partnerskim odnosima
Razlikujemo dve vrste problema u partnerskim odnosima: nezadovoljstvo kod para i poremećaj kod para. Nezadovoljstvo u partnerskim odnosima se javlja kada jedan ili oba partnera ne dobijaju od svog partnera ono što žele.
Postoje dva glavna faktora koja dovode do nezadovoljstava u vezi: mitovi o odnosu (idealizuju stanje odnosa i podstiču partnere na nerealna očekivanja) i značajne nepodudarnosti između partnera. Do poremećaja u partnerskom odnosu dolazi kada partneri zbog nezadovoljstva počnu emocionalno da se uznemiravaju i kod njih se javljaju snažne negativne emocije kao što su preplavljujući bes, prezir, povređenost, ljubomora, anksioznost, depresija, koje ih sprečavaju da jasnije razmišljaju, funkcionalno menjaju odnos i donose odluke. Partneri u poremećenom odnosu zapadaju u začarani krug međusobnog optuživanja, nezdravih emocija i ponašanja koji je teško prekinuti.
Poremećaji u ishrani
Poremećaje ishrane karakteriše stalna preokupiranost brigom za telesni izgled, telesnu težinu i način ishrane, kao i ponašanje koje je usmereno na kontrolu telesne težine. Uspešnost u regulaciji ovih činilaca se dovodi u vezu sa sopstvenom vrednošću, pa je glavni akcenat u psihoterapijskom radu na samoprihvatanju i povišavanju praga frustracione tolerancije.
Postoje dva glavna tipa poremećaja koja mogu biti u manjem ili većem stepenu izražena. Anoreksiju karakterišu restriktivne dijete, preterane vežbe, upotreba lekova koji suzbijaju apetit. Bulimiju odlikuju napadi preteranog, nekontrolisanog uzimanja hrane (prejedanje), koje je praćeno povraćanjem, upotrebom purgativnih sredstava i preteranom kontrolom telesne težine. Ovakvo ponašanje može da dovede do poremećaja u radu organizma i značajno ugrozi zdravlje, te je tada potreban multidisciplinaran pristup u lečenju.
Problemi svakodnevnog života
Problemi svakodnevnog života (problemi u komunikaciji, konflikti, prokrastinacija, blokade u donošenju odluka). Postoje četiri stila komunikacije: agresivni, pasivni, pasivno-agresivni i asertivni. Koristimo različite načine u zavisnosti od situacije, ali većina ljudi ima tendenciju ka jednom stilu. Zauzimanje za svoja prava (asertivna komunikacija) bez vređanja i omalovažavanja drugih se može učiti i uvežbavati.
Konflikt je neslaganje u kojem dve osobe ili strane žele da ostvare neki svoj interes, potrebu ili cilj, a pri tome svaka osoba veruje da je jedan cilj moguć i ostvariv, dok drugu osobu doživljava kao prepreku. Prokrastinacija predstavlja odlaganje nečeg što nam je u interesu da završimo u određenom vremenskom periodu. Kada odlažemo, sami sebe sabotiramo.
Najčešće postavljena Pitanja
Pročitajte neka od najčešće postavljenih pitanja.
-
Kako da znam da li mi je potrebna psihoterapija?
Odlazak na psihoterapiju se preporučuje ako imaš probleme zbog kojih si emocionalno uznemiren /na, osećaš telesnu napetost i nepriajtne somatske senzacije, patiš a ne uspevaš da ih prevaziđeš. Često ti se vrte misli o problemu i kad ne želiš, ali ne misliš jasno i misli te samo iscrpljuju. Vrtiš se u začaranom krugu. Imaš utisak da si blokiran. Ukoliko ovakvo stanje traje duži vremenski period, ako ti i/ili okolina primetiš da su se tvoje ponašanje, navike, emocije promenile tako da ometaju tvoje funcionisanje, poželjno je obratiti se nekome. Takođe moguće je da se nešto u tvom životu promenilo, pa zahteva novo prilagođavanje koje nije lako. Ili ako jednostavno želiš da sebi pomogneš da razviješ pun potencijal.
-
Kako mi psihoterapija može pomoći?
Psihoterapija će ti pomoći da razmišljaš jasnije, adekvatno emocionalno reaguješ i da tvoje ponašanje bude usmereno na ciljeve koje želiš da ostvariš. Naučićeš da nisu stvari same po sebi uzrok tvoje patnje nego način na koji ih tumačiš. Promenom načina razmišljanja tako da tvoje misli budu u skladu sa činjenicama, logički sledstvene i korisne promeniće se i način emocionalnog reagovanja, koji će ti pomoći da na najbolji mogući način rešavaš probleme i nosiš se i sa teškim životnim situacijama. Kada se oslobodiš emocionalni blokada, psihoterapija ti može pomoći da razvijaš svoje potencijale, naučiš korisne veštine , osvestiš šta su tvoje životne vrednosti i u skladu sa njima postavljavaš ciljeve koji će biti tvoji pokretači. Ono što je važno da znaš da ovaj put nije lak i da zahteva posvećnost , ulaganje truda i aktivnu primenu i uvežbavanje između terapijskih seansi. Ostvareno postignuće će u velikoj meri zavisti od tvog angažmana.
-
Da li je proces psihoterapije lak?
Psihoterapijski proces podrazumeva povećanje svesnosti o sopstvenim emocijama, ponašanju, navikama, kao i uvid (kognitivni, emocionalni, ponašajni). To znači da ćeš drugačije posmatrati sebe, ali i svoje okruženje. Ovaj proces podrazumeva određene korake, koji neminovno podrazumevaju nekad prihvatanje, a nekad odustajanje od nekog ponašanja, što nije uvek lako. Međutim, plodovi ulaganja napora su sočan i zadovoljan život, uz neizbežne povremene neprijatnosti.
-
Koliko dugo traje proces psihoterapije?
Koliko će dugo trajati terapijski proces zavisi od vrste emocionalnih poremećaja i praktičnih poteškoća zbog kojih se klijent obraća terapeutu. Psihoterapija kojom se mi bavimo je usmerena na rešavanje problema i u početku podrazumeva redovno viđanje na nedeljnom nivou a nakon ostvarenja terapijskih ciljeva u dogovoru sa terapeutom povremeno viđanje (na nekoliko meseci ) zbog održavanja postignutih efekta u periodu od godinu dana do dve godine od početka terapije.
